NIKOLAJ LEVAŠOV-Poslednji apel čovečanstvu

361  Download (0)

Full text

(1)
(2)
(3)
(4)

Левашов Николай Викторович.

Poslednji apel čovečanstvu. — Naučno- popularno izdanje.

Moskva, 2009.

U svojoj prvoj knjizi, autor daje čitaocu nov sistem znanja i

razumevanja zakona prirode, koji su potrebni ne samo za to, kako se ne bi uništio naš dom -planeta, već i za razumevanje svakom racionalnom čoveku, svakome ko želi da razume i shvati šta se dešava sa njim, sa ljudima koji ga okružuju kod kuće ili na poslu.

Ova knjiga je za one, koji žele da prodru u tajnu prirode, da

razumeju i shvate čudo porekla života, da shvate šta je duša i šta se dešava sa čovekom posle smrti. Koncepti kao što su duša,

suština, reinkarnacija, mistični koncepti, "čudesnim" načinom je okrenuo u realan koncept, uslovljen zakonima evolucije žive

materije. Po prvi put, u ovoj knjizi, je dato objašnjenje gotovo svih fenomena žive i nežive prirode, pokazano jedinstvo zakona makro i mikrokosmosa. Autor je uspeo da stvori jedinstvenu teoriju polja, da objedini u jednu celinu predstavu o prirodi.

Sve ilustracije je napravio Левашов Николай Викторович Copyright © 1994 by Nicolai Levashov

www.levashov.org

www.levashov.info www.levashov.name prevod:Dušan Mitrović

https://www.facebook.com/dusanmitrovic11

(5)

SADRŽAJ SADRŽAJ

Predgovor... 6

Treće obraćanje Čovečanstvu...11

Glava 1. Formiranje planete Zemlje. Sinteza formi materija...23

Glava 2. Pojava života na zemlji...36

Glava 3. Psi polje u prirodi i evolucija razuma...75

Glava 4. Formiranje ekološkog sistema planete Zemlje...100

Glava 5. Ciklus života na Zemlji. Multidimenzionalnost života...108

Glava 6. Evolucija uma, tela i suštine...132

Glava 7. Evoluciona istorija čovečanstva...203

Glava 8. Organizam čoveka.Uzroci, mehanizmi nastanka i razvoja bolesti....221

Glava 9. Uticaj suštine na organizam i psihu čoveka...232

Glava 10. Jedinstvo zakona mikrokosmosa i makrokosmosa svemira...281

Glava 11. Matrični prostor. Obrazovanje superprostora...321

Glava 12. Sistem matričnih prostora...341

Prilog 1. Zaključak formule samoregulacije unutar vrste...350

Prilog 2. Zaključak formule ekološkog sistema...354

Prilog 3. Priprema formule sistema matričnih prostora...358

Prilog 4. Praktični rad sa sopstvenim psi poljem...361

(6)

Predgovor

Svemir ... zagonetka života! .. Kako je iz mrtve materije nastao život ? Zašto isti atomi povezani u drugačijem redosledu i količini, stvaraju

organskemolekule, sintezu koja dovodi do evolucije života, živu materiju?

Tajna života ... Kako je život nastao, razvijao se, zbog čega je nastalo mnogo raznovrsnih oblika života? Otkuda ljudi na Zemlji? Da li je čovek spušten za svoje grehe sa neba, iz rajske bašte na Zemlju, kako bi ih otkupio pred Bogom?! A ako nema Boga, onda, ko je onda doveo čoveka na Zemlju i zašto?

Odakle su se pjavile tako različite ljudske rase?!

Zašto čovek može da misli? Šta se dešava sa čovekom u momentu smrti i posle nje? Da li postoji duša? I ako postoji, onda, šta je ona? Gde ona odlazi i zašto? .. Da li Raj i Pakao postoje? Ako postoje, gde su?

I samo ljudi, koji su bili u stanju kliničke smrti, nakon toga, govore da su videli anđele koji su ih sačekali, koji su otvorili ispred njih sjajan kanal, u kojoj su počeli da ulaze, ali su se iz ovog ili onog razloga vratili u život.

Šta se dešava u trenutku začeća i kako se odvija razvoj ljudskog embriona? ..

Da li po prvi put, ili ne, svako od nas živi na planeti Zemlji, i šta je to

reinkarnacija? Da li je moguće da se vide prošlost i budućnost, da se kreće u prostoru i vremenu? Da li je usamljeno čovečanstvo u svemiru? ..

Na poslednje pitanje može da odgovori bilo ko, bez mnogo razmišljanja, razmislivši na neortodksalan način ... Predstavite sebi, da je, pre stotinu godina, na planetu Zemlju stigao radio signal sa druge planete, sa zahtevom da sva živa bića odgovore na tu poruku... Kako bi je čuli i odgovorili na tu poruku razumni stanovnici Zemlje ?. Nikako ... Zato, jer tada na Zemlji još nije bilo radioprijemnika i dekodera, koji bi primili i dešifrovali te signale. O njima jednostavno niko ne bi znao ...

I još ... Najviše civilizacije u kosmosu su na kvalitativno različitim nivoima razvoja, gde se informacije prenose i primaju ne pomoću radio signala, već mentalno i holografski. Na Zemlju stiže hiljade signala iz svemira od drugih civilizacija, u obliku zvučnih holograma sa željom da uspostave kontakt sa inteligentnim stanovnicima planete Zemlje. Ali većina ljudi ne razume, ne zna i ne može da dobije ove informacije.

(7)

Oni, koji to mogu, prevode ove informacije na dostupan za ostale ljude jezik, ali, nažalost, i u tom vidu ta informacija se odbija ... Tako je bilo, u svoje vreme, sa trećim Obraćanjem Koalicije Odreda Posmatrača (KON) ujedinjene civilizacije naše Galaksije, predatog Nikolaju Rurihu 1929. godine. To

obraćanje je jednostavno ignorisano ... (posle predgovora, oni koji nisu izgubili interes, mogu se upoznati sa tim obraćanjem).

U svemiru ima na milijarde civilizacija.

Neke od njih su na početku svog razvoja, a druge tek treba da se rode, kao naša Zemaljska civilizacija, treće su već dostigle visok nivo razvoja. To je prirodno i logično ...

Naša civilizacija, u bliskoj budućnosti, moraće da prođe kroz svoje rođenje. I ako "rođenje" bude uspešno, Zemaljska civilizacija će doći do kvalitativno novog nivoa razvoja, kada će umno, samo snagom svojih misli, ljudi moći da utiču na ekologiju planete, da kontrolišu vreme, elemente, lečiti rane prirode, nanesene nerazumnom aktivnosti samog čoveka.

Čovek može da spozna samog sebe, svoje sopstvene sposobnosti, mogućnosti svog mozga. Premeštanje u prošlost, u budućnost, u prostoru na milijarde svetlosnih godina, će prestati da bude "čudo", kako neki govore, ili "buncanje ludaka", kako kažu drugi...

Vremenom, to će postati uobičajeno kao leteti avionom. Sve to će u

budućnosti biti moguće, samo ako čovečanstvo usvoji nova znanja, potrebna da se popne na sledeći stepenik poznavanja prirode. Ako ih čovečanstvo ne prihvati, ne želi da prihvati nova znanja, Zemaljska civilizacija će se uništiti i pre svog rođenja, a "dete" će biti rođeno mrtvo ...

Kako tako! - mnogi će biti ogorčeni, jer je naša civilizacija već postigla veliki uspeh! .. Čovek je otišao u svemir, bio je na Mesecu, a uskoro će leteti na Mars ... I uopšte, nauka, kultura, umetnost, sve se razvija tako brzo, posebno u poslednjih sto godina ... došlo je do eksplozije informacija ...

"Poslednji apel čovečanstvu" - zvuči vrlo nedvosmisleno i kategorično. Ali ne brzajmo sa zaključcima, pokušajmo da ih čujemo ... Kako je govorio Hrist: "Ko ima uši da čuje, neka čuje! "Moguće je skuvati odličnu hranu, ali ako umirući čovek od gladi, ne želi da je proguta, ako je uzimanje hrane za njega

besmisleno - on će umreti od gladi ...

(8)

Možemo imati znanje i želju ga prenesemo čovečanstvu, ali ako ono ne želi da ga primi, ostaje mu samo da se žali i da pokušava da popravi ono što može popraviti, da bi produžilo period do tada, dok ne nestane...

Spavači, probudite se, ako ne želite da taj san postane večan! .. I ako je u biblijskim vremenima još bilo vremena da se "spavači" ne probude, sada vremena više nema. Čovečanstvo se, u svom ludilu, približilo kritičnoj tačci, već opipljivom a, ne apstraktnom "kraju sveta", o kome se govorilo još pre više od jednog veka, a on još uvek nije došao i ne dolazi. Mnogi su se smirili i postali sigurni da "sudnji dan" nikada neće doći.

Šta je taj "kraj sveta", šta je kritična prekretnica u razvoju čovečanstva?

Možemo ga, naravno, nazvati na različite načine, ali suština nije u imenu, suština je u sadržaju. Dakle, šta je iza svega toga? A iza svega toga stoji ...

neznanje, neznanje o pravoj prirodi zakona, koji su dejstvovali i koji će delovati potpuno nezavisno od onoga, šta je o njima poznato čoveku, kako ih on razume, i da li želi da ih razume.

Zakoni prirode će delovati, a čovek (čovečanstvo) će nastaviti da živi i razvija se bez pravilnog razumevanja ovih zakona, a to neće biti u stanju.

Jednostavno se niko neće razvijati na nekada lepoj plavoj planeti Zemlji. I za to, savršeno nam nije potreban nuklearni rat.

Ako ljudi nastave da bez razmišljanja "pokoravaju" prirodu, da intervenišu u njoj, ne shvatajući osnovne zakone, onda će to dovesti do samouništenja čovečanstva, bržeg od nuklearnog rata. Setite se reči Hrista: "Ako slepac vodi slepca, obojica će upasti u jamu ..." I ako, još pre stotinu godina nije bio zanesen mač samouništenja nad zemljom, sada to postaje sve više i više moguće. Šta nam je raditi?

Pogledajmo ...

Ozonski omotač planete Zemlje je nastao u haosu munja, tokom četiri milijarde godina život na zemlji je postao moguć zahvaljujući ozonu: ozonski sloj atmosfere zadržava iz kosmosa žestoko kosmičko zračenje, koje je štetno za sva živa bića na planeti.Morska voda apsorbuje zračenje i, samim tim, prvi život je mogao nastati samo u vodi i razvijao se sve dok ozonski omotač planete nije bio dovoljan, da zadrži najveći deo zračenja štetnih po život. I tek tada, posle toga, život je osvojio zemlju ...

(9)

Tehnologije, koje su ljudi primenjivali i primenjuju sada, dovele su do toga da je do 1961. godine, "inteligentna" ljudska aktivnost uništila gotovo 30%

ozonskog omotača planete. I, kako pokazju proračuni, intenzivna lansiranja svemirskih letilica i uticaj brojnih tehnologija koje čovek smatra najvećim ostvarenjem svog znanja, u narednih 15-20 godina, nastavkom takvih

"aktivnosti," će uništiti sav preostali ozon planete.

Sav život na zemlji će biti izgubljen pod žestokim zračenjem iz kosmosa, život će ostati samo u vodi. I sve će početi iz početka ... Osim toga, ne poznavajući zakone ekološkog sistema, čovek nemilosrdno svojom aktivnošću značajno krši njenu ravnotežu, što je već dovelo do izumiranja hiljada vrsta živih organizama. Taj isti nedostatak znanja doveo je do toga da su se na čovečanstvo spustile nepoznate bolesti, od kojih nije pronašao zaštitu, što takođe ugrožava ljudsko postojanje.

Šta je uzrok svega ovoga?!

Čovečanstvo je, u jednom trenutku svog razvoja, zalutalo. Podsetimo se, još je Sokrat rekao, "Upoznavši sebe, vi ćete upoznati ceo svet ..." Nažalost, ljudi ne slušaju - počeli su da upoznaju okolni svet, sebe ne znajući. I njihovi potomci, marširajući po istom putu znanja, danas su stigli u ćorsokak ...

Ni jedno znanje ne može biti apsolutno, ali jedno od znanja može dovesti do istine, a drugo da beži od nje. Iako oba puta imaju isti početak. Kako

razumeti, koji put gde vodi?! .. Vrlo jednostavno ... Kada čovek počne da stvara osnovu svog razumevanja univerzuma, njegov um nije u stanju da odmah odgovori na sva nastala pitanja.

Ove "bele tačke" čovek zatvara postulatima, aksiomima, koji omogućavaju da se stvori neka vrsta mozaika univerzuma. Ako neko ide po ispravnom putu znanja, stvorena slika univerzuma mu omogućava da se popne na sledeći nivo znanja i da skloni zavesu sa niza "belih mrlja", što mu omogućava da kreira još potpuniju i tačniju sliku univerzuma, itd.

Drugim rečima, ako čovečanstvo ide po pravom putu razvoja, sa razvojem ovog znanja ostaje sve manje i manje "belih tački" - postulata, aksioma. Ako je, međutim, razvoj pošao pogrešnim putem znanja, "belih tački" će biti sve više i više samo po sebi.

(10)

U savremenoj nauci, "belih tačaka" je mnogo više nego što je bilo pri njenom rođenju. A to dovodi do toga da su sve više i više eksperimentalni podaci u suprotnosti sa osnovnim zakonima fizike, hemije, biologije ... Moderna nauka je prišla ivici provalije, koja i nju samu veoma plaši.

U srednjem veku, religija je bila inkvizitor nauke. Dugo vremena znanje se borilo za pravo da postoji, i izašlo kao pobednik u toj borbi. Bilo bi šteta videti savremenu nauku u ulozi inkvizitora novih znanja, novog shvatanja prirode i njenih mehanizama ...

U ovoj knjizi je data azbuka i gramatika novog znanja. Vi ćete pronaći odgovor na pitanje, kako je nastala Zemlja, šta je ona, šta je sedam nivoa planete, zašto ih je sedam i kakvi su oni... naći ćete odgovor na pitanje porekla života, njegovih zakona razvoja ...

Vi ćete razumeti kada i zašto se pojavi razum i šta je to razum ... Otkuda i kako se pojavio na Zemlji čovek... Dobićete priliku da rešite zagonetku života i smrti, i šta se to događa čoveku posle smrti ...

Možete ovde naći objašnjenje šta je univerzum, ali, što je još važnije, treba sami da se izvedete zaključak o putu, kojim čovek treba i mora da ide.

I nema u ovoj knjizi nikakvih tajni, nema fantazija - postoji samo znanje, realno, sa dobrom osnovom. I treba samo da imate želju da prihvatite ili ne prihvatite ovo znanje ... Opet, setite se Hristovih reči: "Tražite, i biće vam dato ... tražite i naći ćete ... kucajte i otvoriće vam se ... Tako, svako ko pita - dobija, a ko traži - nalazi, i onaj koji kuca - otvara mu se. " I ja, kao autor, želim da verujem da ova knjiga neće biti samo ... "glas vapijućeg pustinji ..."

Николай Левашов

(11)

Treće obraćanje čovečanstvu Treće obraćanje čovečanstvu

Inteligentnim stanovnicima Zemlje, rasi koja sebe naziva Čovečanstvo obratio se Koalicijski odred nadgledača (K.O.N.). Postavljeno preko posrednika Shambhale E.I. Roerich i N.K. Roerich.

Ovaj apel K.O.N. zemljanima je treći u nizu, kontrolni. Prvo obraćanje K.O.N.

bilo je 576 g. pre nove ere stanovnicima onda najvećeg grada na svetu

Amuradzhhapura. Drugo obraćanje K.O.N. bilo je 711g.nove ere stanovnicima, onda najvećeg grada na američkom kontinentu Tkaatsetkoalya. Ovaj apel K.O.N. zemljanima, uglavnom je identičnog sadržaja kao prva dva, ono se daje na četri zemaljska najrasprostranjenija jezika: kineski, engleski, ruski i španjolski.

Tekst obraćanja je uredjen, s obzirom na sadašnji nivo znanja i zablude ljudi na zemlji. Cilj obraćanja je predlog da se održe u nekim budućim vremenima pregovori između predstavnika čovečanstva i Koalicije na temu ulaska čovečanstva u Koaliciju. Pregovori bi bili mogućii tek nakon ispunjenja određenih uslova čovečanstva (ovi uslovi su dati u nastavku).

Sledi tekst neophodan za njihovo ispravno razumevanje sa kratkim informacijama za razumevanje kosmičkog karaktera, kao i komparativna karakteristika načina razmišljanja čovečanstva.

1

Do danas, čovečanstvo je dobilo ideju sebe kao deo celine svemira, nešto pravilnije nego u prvom i drugom obraćanju. I stvarno, zemlja nije ravna, a nije ni centar svemira. Ona je jedna od planeta koje kruže oko Sunca. Zaista, sunce nije u centru svemira, i jedna je od zvezda koje čine galaksiju. Zaista, poslednje transformacije energije su od podržavajućih aktivnosti zvezda i naravno sunca, tako dajući mogućnost života na Zemlji i sličnim planetama. I to nije jedinstven primer u svemiru. U drugim aspektima, većina kosmičkih predpostavki je pogrešna.

To je velika greška nekih naučnika, koji još drže svoje nepromjenjive zakone svemira i postojanje univerzalnih konstanti. Dakle, gravitaciona konstanta, značajno varira unutar vašeg solarnog sistema, da ne kažem u većem obimu.

To je dovelo do značajne greške u određivanju veličine vaše galaksije i udaljenosti do drugih galaksija, a dovelo je do pogrešne teorije zatvorenog svemira, i u toj godini, o svemiru koji se širi. Takodje je greška u osnovnoj ideji o trodimenzionalnom prostoru, na kojoj se prvenstveno zasnivaju vaše

(12)

kosmološke pretpostavke.

Svemir je haotičan, ne postoji ništa nepromjenjivo, uključujući - dimenzije.

Dimenzije prostora u svemiru glatko variraju u vrlo širokim predelima.

Najbolji uslovi za pojavu organskog života je prostor dimenzionalnosti jednak π + (3,14 ...). Značajna odstupanja od ove vrednosti imaju štetan uticaj na život. Trenutno, okruženje Sunčevog sistema ima dimenziju jednaku 3,00017 ... Blizina ovog broja celom broju 3 (tri) vas je dovela u zabludu.

U blizini vašeg klastera galaksija pluta gravitacioni ciklon, dimenzija -3.15, koji može oštetiti vaš kutak galaksije i uništiti organski život na svim planetama, koje ne preduzmu mere zaštite.

Konkretno, ta okolnost čini da je potrebno za vas da se pridružite koaliciji, u kratkom vremenu. Najkasnije, kroz 6.500 zemaljskih godina od datuma ovog obraćanja, to jest, od 1929. nove ere, kako bi Koaliciji uspelo da pomogne čovečanstvu u pripremi za zaštitu od ciklona .

Trenutno u vašem galaksiji ima oko 220.000 (220.000) inteligentnih rasa, koje razmatraju pitanje ulaska u koaliciju, uključujući i vas. K.O.N. vas moli da ne razmatrate obraćanje kao pokušaj da se utiče na vaš odgovor.

Grešite i po pitanju porekla života na Zemlji. Sunčev sistem je nastao iz oblaka prašine osemenjog nastojanjim Koalicije da se u toj oblasti svemira pojave dva uslova za razvoj i nastanak života. Ovo područje je prilično daleko od ostatlih zvezda i ima dimenziju prostora u neposrednoj blizini k+π.

Varate se uporedjući se sa inteligentnim rasama, čineći sve da u skorijoj budućnosti dovedete do propasti čovečanstva. U procesu evolucije, o kojoj imate slabu predstavu, gde nove vrste živih bića nastaju iz neke stare vrste, naša briga je da nova vrsta inteligentne rase na Zemlji potekne od vas. Tako da je I ovo obraćanje način da se opredeli i utvrdi strategija inteligentne rase.

U međuvremenu, prema zapažanjima K.O.N. čovečanstvo se ne rukovodi takvom strategijom, vodeći svoj razvoj na kartu sreće i usmerava sve svoje napore na ispunjavanje kratkoročnih potreba. Nemojte misliti da su vaše zablude slučajne, prolazne. One su neminovne i uporne, zbog specifičnosti vašeg razmišljanja, kojem je posvećeno kratka analiza narednom poglavlju.

(13)

2

Razmišljanje o živoj materiji i samo postojanje žive materije ima opšti osnov (napominjemo da se moramo izraziti vašim jezikom, u vašim zemaljskim znanjima, i zbog toga teško ponekad nenamerno dolazi do određenih

netačnosti, na primer, u prethodnoj rečenici). I razmišljanje i postojanje je rezultat borbe sa entropijskom logikom.

Vaša razmišljanja se takođe odlikuju doslednošću, ali samo na tome, i tu završava sličnost vašeg razmišljanja sa razmišljanjima koja su svojstvena većini inteligentnih rasa u Koaliciji. Ova situacija prisiljava mnoge učesnike u K.O.N. da sumnjaju u opravdanost obraćanja vama kao inteligentnoj rasi.

Osnova vaših ličnosti je izuzetno jadni koncept "da" i "ne" kao navodnog stvarnog života i mnogo puta se manifestuje u analizi bilo kojeg složenog procesa.

U isto vreme, broj koraka u analizama je konačan, i vrlo retko vam je dostupno istraživanje ozbiljnih problema. Pronalaženje odgovora je da izaberete jedan od dva, gde je dva - broj faza mogućih rešenja, dok najviše adekvatno rešenje leži između njih.

Vaša matematičari će razumeti sledeću analogiju: javlja se posle rešavanja pitanja u obliku "da" - "ne" isto kao što je i izbor jednog od vrhova N-

dimenzionalnog prostora, a prostor mogućih rešenja se sastoji od svih tačaka u N-dimenzionalnom prostoru.

Ako odredite kao takvu, stvarna dimenzija prostora se vama najčešće čini pogrešno i vrlo se retko zapravo javlja numerički. Sadašnji odnos prema vama kao inteligentnoj rasi otežano je zbog načina razmatranja informacionog reda..

Možemo reći, svaki naučni ili pravni zakon, svako otkriće ili izum, suština svake važne misli može se izraziti na bilo kojim izrazom koji se sastoji od stotinu reči iz rečnika od 50.000 reči, uključujući matematičke i druge simbole. Ukupan broj mogućih izraza u rečniku je vrlo skromna brojka od 100.

Ali, ako je samo toliko fraza, sa toliko dijagnostičke suštine, odnosno, definisanih značenja, njihov broj je smanjen na 50. Ako se sada odbace izražavanja u kojem se reči odnose gramatički ispravno, ali njihov sadržaj nije niti se čini da ima smisla, broj razumnih fraza će pasti na 25. U stvari, eliminacijom lažnih izjava od istinitih, prema većini ocena, daje spisak ne veći od 3-10 izraza koji mogu biti iskazani sa vaše strane a da će odgovarati stvarnosti.

U međuvremenu, mi smo svesni živog sveta na različitim planetama, koji nisu

(14)

u stanju da iskažu ni minimalan broj različitih adekvatnih bezuslovnih reakcija, koje ne možemo nazvati inteligentnim. Da, i kod vas na planeti je tako. Navodno, bilo bi pravilno čovečanstvo ne smatrati razumnim, već potencijalno razumnom rasom ograničenog razmišljanja.

Priroda ljudskog mozga obdarenog sa aparatom za razmišljanje je ne manje savršena u odnosu na misleće organe članova brojnih inteligentnih rasa u svemiru. Činjenica je da razvoj vašeg razmišljanja od početka ide u potpuno pogrešnom pravcu. Sposobnost mišljenja se formira sposobnošću da se misli kreću ka eventualnoj pojavi različitih reakcija na isti informativni uticaj

(Sl.1). Sl.1

(15)

Na ovom grafikonu, u daljem tekstu logički temelj, po osi ordinate

predstavljena je primetnost reakcije na informacioni uticaj, po horizontalnoj osi (desno) -prihvatljivost, prijatnost. A levo od nule - njena neprihvatljivost, neprijatnost. Kao i sve u prirodi, što još nije obrađeno entropijskom otpornom aktivnošću razuma, ovaj grafikon je haotičan, kriva na njemu objašnjava čisto fiziološki prag efekta.

Samorazvijanje uma nije samo izgradnja kompleksnog sistema logičkog razmišljanja, već i obrade i temeljnih poboljšanja na kojima se zasniva ovaj sistem.

Kako pokazuje primer brojnih inteligentnih rasa, najuspešnije zadovoljava uspešno ponavanje prirode, obnova logičkog osnova po sledećoj šemi (Sl. 2).

Sl. 2

(16)

Treba napomenuti da postoji u svemiru nekoliko rasa s ravnom strukturom logičkog temelja sa ograncima koji idu do beskonačnosti (Sl.3).

Sl.3

Oni formiraju svoju objedinjenu rasu i u Koaliciji nisu uključeni, jer nismo mogli naći zajednički jezik s njima.

Trudili smo da sebi predstavimo kako oni vide naše postojanje.. Ne mogu da razumeju da ono što je život je pod žestokim utjicajem beskonačnih

pozitivnih i negativnih reakcija na uticaj jednog informacionog efekta.

Sirovi logični temelj čoveka ima dva vida - levo i desno od nule i nekoliko manjih. Ova činjenica još jednom pokazuje da čovek nema nikakvih prepreka za izgradnju temelja za kontinuirani obrazac logike koji je zajednički u

(17)

svemiru. U međuvremenu, ljudski um je od samog početka razvijan suštinski manjkavo.

Besmisleno usvojen logičan koncept "da" i "ne" kao temelj je najveća

prepreka znanju vašeg postojanja, koji se danas nalazi u vrlo rudimentaranom stanju.

Osim toga, teorijski razvoj logičkog razmišljanja, prihvaćen od vas, ispravan je do te mere da se osim samo ispravljanja grešaka izgubio. Teoretski logički sistemi su toliko učvršćeni u konceptu "da" - "ne" da isključuju druge opcije za logičke odluke(Sl.4).

Sl.4

Ove eksplozije, levo i desno od nule su, ništa drugo, već vaši "da" i "ne", bez kojih, vi u principu ne možete predstaviti fenomen, iako to samo sprečava samo sila navike. Apsurdno razdvajanje logičkog fundamenta za pojmove "da"

(18)

i "ne" je najveća prepreka na putu saznanja Vašeg bića, što se danas kod vas nalazi u veoma nerazvijenom stanju.

Pored toga, teorijski razvoj logičkog razmišljanja, koji ste vi sproveli, sosakaćen je do te mere, da vam je ispravljanje grešaka teško. Teorijski logički sistem koji radi na konceptu "da" - "ne", isključuje druge varijante logičkih rešanja (Sl.5.).

Sl.5.).

Ovo je smešan teorijski razvoj, a ne korak naprijed, čak je i nazad, javlja se kao logički temelj ljudske misli

Neizbežan zaključak je dostojan ekstremnog sažaljenja: vaš se način

(19)

sagledavanja postojanja teško može nazvati razmišljanjem, ovaj sistem je najprimitivniji od svih.

Diskretizacija logike čini da isti princip koristite za sve suštinske stvari.

Dakle, prirodni red brojeva, koji se u suštini javlja moguć, koji ima sa

stvarnošću vrlo malo toga zajedničkog, postao je osnova temelja matematike, koju poznaje ogromna većina čovečanstva.

Težite brojati sve i, u isto vreme, a niste u mogućnosti za precizno

prenošenje informacija, čak i o jačini vetra, izražavajući svoje koncepte "da"

i "ne".

Aritmetički rezultat doveo vas je do pojave zagonetki izazvanih ne stvarnošću sveta, već, primitivnošćui vašeg razmišljanja. U međuvremenu, gubite snagu na pokušaje da to rešite i dogovarate se u skladu sa svojim pogledom na svet kao da odgovorate na prave tajne prirode.

Na primer, raspored racionalnih i iracionalnih brojeva na skali stvarnosti..

Diskretizacija logike čini da raskomada ono što se percipira integralno kao različite činjenice, pojave, pojmovi…

Diskretizacija logike i načela računa, prisiljavaju vas da preuzmete predznak atributa objekta ili događaja a na kraju dodelite ime za svaki od njih. Stoga je sumnjiva mogućnost raščlanjivanja jednih karakteristika od karakteristika drugih. Zbog toga vas možemo nazvati apstraktnim..

Kretanja po stepenicama apstraktnog ka opštijim svojstvima kao jedini način (i jedini pravi), vode vas u suprotnom pravcu. Nije slučajno da se sve vaše apstraktne konstrukcije nazivaju filozofskim sistemima, a međusobno su kontradiktorne, iako za osnovu imaju istu logiku.

Korak po korak, uranjanjate u tamu po lestvici apstrakcije, korak po korak, kroz veze sa stvarnim svetom, filozofskim sistemima postepeno ste izgubili orijentaciju i otišli tako daleko da ste izazvali zastoj u odgovorima na

besmislena pitanja o prvenstvu materije ili duha, na "DA" i " NE ".

Realizacija tih haotičnih granica, zasnovanih na načinu komunikacije, smatra se kao jedno od najvećih dostignuća ljudskog uma ...

Primitivnost jezika, kao način razmjene informacija, pokazuje već broj ispravnih, smislenih rečenica. Jezik, u stvari, nije način prenošenja

informacija, i samo je privremen fenomen u ranim fazama ljudske evolucije.

S obzirom na jezik kao osnov prerade i nosioca informacija , vi ne vidite kako on dejstvuje, a sa druge strane, vaše razmišljanje, nasilno ga primorava da se pridržava tog principa kašnjenja. Stoga, posebno, vaša etika i estetika sadrže brojne uparene pojmove suprotstavljene kao teza i antiteza. Vaš društveni i

(20)

individualni moral se rukovodi pravilima, polarizujući koncepte "ljubavi i mržnja", "dobro-zlo", "život-smrt", i druge, u istom duhu ...

Vama čak ni ne pomažu vaša zapažanja da značenje ovih pojmova ima dijametralno različita značenja medju raznim narodima, a to se menja s vremenom. A sada, s obzirom da sebe vidite kao visoko civilizovano društvo, vi i u sudovima utvrdjujete krivicu ili nevinost optuženog na osnovu "da" - "ne", što može biti prihvatljivo za sudbinu jedne osobe, ali ne može biti prihvatljivo rješenje za sudbinu naroda.

Ali taj prevladavajući isti nepromjenjivi princip "da" - "ne" zapravo je

pretvorio svet u veliki zatvor za narode čitave planete. Osim toga, diskretna logika vam omogućava da poverite sudbinu naroda i čovečanstva nekolicini pojedinaca ... u međunarodnoj politici, takav koncept je koncept "država sveta" ili "ratno stanje" ili nagli prelazak iz jednog u drugo, a to je jedinstveno toj logici.

Pod ovim vi mislite da bez ikakvog opravdanja svojstvenog u prirodi realizujete istinsku odlučnost. Nedavni svetski ratovi, I i II svetski rat, očekivano su doveli do bržeg razvoja tehničke civilizacije, ali niste postali pametniji.

Što se tiče vašeg istorijskog razvoja, mi vrlo teško možemo napraviti

predviđanja, zbog brzog i gotovo trenutnog prelaza vašeg društvenog sistema i vanjske politike država iz jednog oblika u drugi.

Nekoliko hiljada godina K.O.N. nadgleda gotovo neprekidno ratove među vama, a prirodni tok istorijskih procesa i vaših ratova mogu doći do kraja tek nakon 12.000 (dvanaest hiljada) godina.

Ali K.O.N. ipak vidi ubrzani razvoj svesti čak i kod pojedinaca i to nam omogućava da uzmemo u razmatranje da nije beznadežn ovo obraćanje, jer naravno, može se doći do dogovora čovečanstva i Koalicija onda može biti dostupna nakon eliminacije militantnih navika čovečanstva.

3

K.O.N. je prisiljen da bude skeptičan naspram čovečanstva i to iz dva razloga, prvi, svi ste iste primitivne logike, drugi, odnos prema tehnološkoj civilizaciji i strah od smrti pojedinca.

Razvoj tehnologije sam po sebi, naravno, koristan je i K.O.N. povoljno gleda na čovečanstvo kao inteligentnu rasu, ali upotreba tehnologije i naročito, uloge dodeljene joj tako da ona postaje glavna karakteristika vaše

civilizacije, na nas deluje alarmantno.

Istorija čovečanstva se odigravala haotično, uvek kada su neka područja

(21)

Zemlje bila bez direktnih komunikacija. Čovečanstvo je u stvari napravilo nekoliko eksperimenata na stvaranju različitih vrsta civilizacija. Neke od njih je K.O.N. odobrio. Nažalost, različite civilizacija su mogle mirno

koegzistirati, kako u razvoju i distribuciji sa mogućnošću direktnog kontakta između njih. Po pravilu, grube i primitivne i, prema tome, više okrutne

civilizacije uništavale su više razumne i humane.

Trenutno, svetom dominira najprimitivniji oblik od svih - mašinska civilizacija.

Pokriva celo čovečanstvo. Drži se sve pod kontrolom i ne daje se mogućnost za nastanak nove civilizacije. Pre će sama sebe uništiti ako čovečanstvo ne uzme kontrolu u svoje ruke i ne pretvori je u drugu vrstu civilizacije.

K.O.N. se nada da kao podsticaj za takvo restrukturiranje može poslužiti ovo obraćanje i moguća je pomoć koju je u stanju da pruži K.O.N. čovečanstvu, ako iskažete izričite želje.

Potrebno je napomenuti da su lokalne civilizacije, čiji je centar bio grad Amuradzhhepur u momentu prvog obraćanja, i grad Tkaatsetkoal u vrijeme drugog obraćanja, bile mnogo bitnije za potrebe čovečanstva, nego moderna tehnološka civilizacije danas. I, kao jednu od mogućnosti da pomogne K.O.N.

može predstaviti čovečanstvu detaljan opis ovih civilizacija kao primer za moguće obrasce.

Jedna od najvažnijih karakteristika da se organizuje rasa kao razumna, je da svi predstavnici budu iznad svega i da se stavlja akcenat na aktivnosti

povećanja kolektivne inteligencije. Shodno tome, čovek kao razumno biće mora staviti iznad svega razvoj uma čovječanstva.

Opcije čoveka se svode na to da dobije informacije iz prethodnih generacija, dodavanje novih znanja, što bi rezultiralo iskustvom i uvidom sa mogućnošću za transfer na sledeću generaciju.

Haotične fluktuacije u kretanju misli razumnog društva i istorijskog istorijskog napuštanja tog koncepta,svakako će stići do cik-cak kretanja misli, I dovelo bi do odgovarajuće cik-cak promene u odnosu na objektivnu sliku postojanja. Ovo drugo cik-cak kretanje ima nepredvidiv pravac kao spektar razmišljanja svakog pojedinca koji kroz svoj život održava konstantni fokus.

Iz toga sledi da je potrebno da sva svesna bića naprave generacijsku promenu, a posebno da se sačuva opstanak vrste, kao racionalnog svesnog bića..Prema tome, s obzirom na kosmički zakon slobodne volje i slobode izbora, javljaju se u korenu mnoge neutemeljene nade čovečanstva za kontakt sa vanzemaljskim inteligentnim rasama koje će pomoći rešavanju problema besmrtnosti.

(22)

To je već rešeno, ali ne na ovaj način, kao što možda mislite. U svakom slučaju, to nije problem.

4

K.O.N. nije uklonio iz kontakta čovečanstvo i njene pojedine članove kako bi razgovarali o pitanjima kako da se pruži bolja pozitivna pomoć. Ali glavni cilj obraćanja je da se spreči predstojeća opasnost, i poziv da se pridružite koaliciji.

Ustav koalicije i opis njene strukture može se preneti čovečanstvu na pregled bez ikakvih dodatnih uslova na prvi zahtev, koji bi bio dat od strane Vlade bilo koje od četiri najveće države ili Sekretarijata Lige naroda. Ako će čovečanstvo prihvatiti ideju ulaska u koaliciju, trebalo bi da bude unapred pripremljeno i da se i dalje radi na restrukturiranju logičkih temelja vaših razmišljanja po šemi zajedničke baze podataka Koalicije. Ovo se traži ne samo zbog činjenice da je sada čovečanstvo imalo neispravnu vrstu razmišljanja, već da se pridruže koaliciji

Bez prilagođavanje ljudskog razmišljanja, mi smo nemoćni čak i da pružimo pomoć za zaštitu od ciklona.

Čini nam se da je za rad na restrukturiranju logično temeljnog razmišljanja čovečanstva potrebno oko 6.000 godina, što, s obzirom na predstojeće opasnosti jsete kritičan period. Stoga, ovaj posao mora biti pokrenut dmah.

Ovo treće obraćanje K.O.N. čovečanstvu je I poslednje. Propust da se

odgovori u roku od 50 (pedeset) godina na Zemlji će se smatrati kao dokaz da čovječanstvo odbija da se pridruži koaliciji.

Uz saglasnost Koalicije,

Koalicioni odred Supervizora (K.O.N.)

(23)

Glava 1.

Glava 1. Formiranje planete Zemlje. Sinteza formi Formiranje planete Zemlje. Sinteza formi materija

materija

Šta je to materija? Kako se ona formira? Koliko njenih formi postoji, kako one komuniciraju jedna sa drugom?!.

Ova i druga pitanja uzbuđuju ljudski mozak, ima više od jednog milenijuma. Da bi pronašlo odgovor, čovečanstvo okreće svoj pogled u dubine svemira, i u mikrokosmos. Ali sa daljim napretkom u ovim oblastima, u znanju čovečanstva se javlja sve više pitanja i zagonetki, na koje niko ne nalazi odgovor ...

A kako bi razumeli sve (ili bolje rečeno, mnogo), potrebno je dramatično promeniti fundament znanja, na koji se oslanja čovek u svom poznavanju univerzuma. Neophodno je znati i razumeti zakone univerzuma, njegovog razvoja, razumeti zakone života galaksija, zvezda i planeta.

Pre svega, želeo bih da napomenem, da je sve što savremeni čovek smatra da je Univerzumom, samo je mali deo Velikog Kosmosa, kao jedno zrno peska na obali ogromnog okeana. I to jedno zrno peska je naš dom, kolevka

čovečanstva. Za to, da bi išao dalje, mora razumeti svet u kojem se rodio ...

U Velikom Kosmosu postoji beskonačan broj formi materija koje

međudejstvuju u većoj ili manjoj meri, ili ne međudejstvuju uopšte. Ako dve forme materije ne međudejstvuju, tada, čak i pri kontaktu jedne sa drugom, ništa u njima se ne menja, ne utiču na bilo koji način jedna na drugu i ništa novo se ne pojavljuje. One, ne postoje jedna za drugu.

Stepen uticaja jedne forme materije na drugu je određen, kao koeficijent međudejstva, a tada se može reći da je koeficijent interakcije te dve forme materije nula. To znači, da ne postoje dve takve "cigle", koje bi ušle u sastav kao deo, kako jedne, tako i druge forme materije. One nemaju zajedničke osobine i svojstva. Koeficijent medjudejstva nije isti za dve forme materije u različitim tačkama u prostoru, jer sam svemir nije homogen.

O međudejstvu materija između sebe, može se govoriti samo kada je u pitanju međudejstvo u konkretnom delu tog prostora. Postoje delovi prostora, gde je međudejstvo materija maksimalno, i delovi gde ovo međudejstvo nije moguće ili materije međudejstvuju jedna sa drugom delimično, po ovom ili onom ukupnom kvalitetu (Sl. 6).

(24)

Sl. 6

Pri maksimalnom međudejstvu između dve materije (jedna od njih je

obeležena slovom A, a druga - B) dolazi do potpunog spajanja ovih materija jedne sa drugom i nastaje nova, hibridna forma - AB. Spajanje je moguće samo u delovima, gde postoje isti parametri tih materija. Neheterogenost prostora utiče na različite forme materija koje prožimaju tu

(25)

neheterogenost. Na jednu formu materije izmena utiče više, a na drugu - manje. Neheterogenost menja kvalitativnu strukturu materije, što stvara uslove za spajanje i formiranje novog kvaliteta.

Na taj način, unutar neheterogenosti u okviru dela prostora, gde nastaju uslovi za spajanje dve materije, nastaje materija novog kvaliteta - hibridna forma AB (sl. 6a).

sl. 6a

(26)

Hibridna forma AB takođe utiče na neheterogenost prostora u kome je nastala. Nastaje ispunjenje neheterogenosti nastalom hibridnom formom AB.

Neheterogenost predstavlja zakrivljenje prostora, što dovodi do promene u dimenzionalnosti u zonama ove neheterogenosti u odnosu na susedne delove prostora.

Na taj način, izmena dimenzionalnosti prostora na neku veličinu dovodi do uslova za spajanja dve materije. U tom cilju, da bi bile u stanju da se spoje dve forme materije, neophodna je izmena dimenzionalnosti prostora na veličinu:

Δλ = 0,020203236... (sl. 6 I sl.6a)

Da bi nastala mogućnost spajanja tri forme materije, neophodno je da se dimenzionalnost prostora ponovo izmeni na veličinu Δλ, što dovodi do potpunog spajanja tri materije. Materija se ne može spojiti sa nekim od svojih delova. Moguće je samo potpuno spajanje materija. Baš kao što ne može biti dva i po čoveka, već samo dva ili tri (ako, naravno, govorimo o živim ljudima), tako ne mogu da se spoje dve i po materije, već samo dve ili tri.

Označimo treću materiju slovom C. Kao rezultat spajanja tri forme materije, u određenom delu prostora nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABC (Sl. 7)

(27)

Sl. 7

koja zauzima manji obim, nego hibridna forma AB. Štaviše, ove oblasti imaju jasne granice, u predelima u kojima je dimenzionalnost prostora - homogena.

(28)

Pri izmeni dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenosti na veličinu, ravnu Δλ = 0,020203236 ..., nastaju uslovi za spajanje još jedne forme materije. Nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABCD (Sl. 8).

Sl. 8

(29)

Ona će zauzimati sferu zapremine manju, nego hibridna forma ABC. Pri sledećoj izmeni dimenzionalnsti prostora unutar nehomogenosti na Δλ, nastaju uslovi za spajanje još jedne forme materije E. Nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABCDE (Sl. 9).

Sl. 9

(30)

Pri sledećoj izmeni dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenost na veličinu Δλ, nastaju uslovi za spajanje još jedne forme materije. Nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABCDEF (Sl.10)

Sl.10

(31)

Naredna izmena dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenosti na veličinu Δλ, opet, stvara uslove za spajanje još jedne forme materije G.

Nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABCDEFG (Sl.11).

Sl.11

(32)

Na taj način, pri uzastopnim izmenama u dimenzionalnosti unutar neheterogenosti prostora na veličinu Δλ, dosledno se spajaju sedam formi materije, obrazujući naš univerzum i stvaraju šest različitih materijalnih sfera različitog kvalitativnog sastava i veličine.

Unutrašnja sfera, obrazovana od sedam formi materija jeste fizički gusta planeta Zemlje, čija supstanca ima četiri agregatna stanja - čvrsto, tečno, gasovito i plazmatično. Različita agregatna stanja nastaju kao posledica kolebanja dimenzionalnosti, manjim od Δλ.

I, ako se ide od centra neheterogenosti - sledeća sfera, nastala spajanjem šest formi materije je eterična sfera, spajanjem pet formi materije - astralna sfera, spajanjem četiri formi materije - prva mentalna sfera, spajanjem tri - druga mentalna sfera, spajanjem dve forme materija - treća mentalna sfera (Sl.12.).

Sl.12

(33)

Ako za polaznu tačku uzmemo fizički gustu sferu, ona najviše opštih kvaliteta ima sa eteričnom sferom, a najmanje sa trećom mentalnom sferom. Opšti kvalitet različitih sfera stvaraju uslove za njihovo međudejstvo jedne sa drugom. Stepen ovog međudejstva je različit i zavisi od toga, koliko

zajedničkih kvaliteta imaju te sfere. Stepen međudejstva između ovih sfera je moguće izraziti koeficijentom međudejstva: (sl. 12a)

α1, α2, α3, α4, α5

i:

α1 > α2 > α3 > α4 > α5

sl. 12a

(34)

gde je:

α1 — Koeficijent međudejstva između guste fizičke i eterične sfere.

α2 — Koeficijent međudejstva između guste fizičke i astralne sfere.

α3 — Koeficijent međudejstva između guste fizičke i prve materijalne sfere.

α4 — Koeficijent međudejstva između guste fizičke i druge materijalne sfere.

α5 — Koeficijent međudejstva između guste fizičke i treće materijalne sfere.

Kada govorimo o planeti Zemlji, moramo da shvatimo pod ovih šest sfera, ugnježdenih jedna u drugu, da predstavljaju jedinstvenu celinu. Ovaj koncept je veoma važan za razumevanje mnogih fenomena i misterija žive i nežive materije, evolucije života na našoj planeti ...Po završetku formiranja kvalitetnih struktura Zemlje, neheterogenost u prostoru se neutrališe (Sl.12b).

Sl.12b

(35)

Nastale, pri spajanju formi materija, materijalne sfere, popunjavaju tu neheterogenost. Dolazi do "nivelisanja prostora." Neheterogenost prostora se može uporediti sa ulegnućima na zemljanom putu. Dok se jame ne ispune zemljom, rupe ostaju.

Nakon formiranja planete, njene obrazujuće forme materija i dalje produžavaju svoje kretanje ne spajajući se međusobno (kao kada voda, ispunjenivši do vrha rezervoar, počinje da teče preko ivice i teče sve više i više). Aktivnost kretanja formi materija nije uvek ista, što se manifestuje u pokretima zemljine kore, zemljotresima i vulkanskim erupcijama.

Proces formiranje planete završen je pre šest milijardi godina. To je - prvi ciklus evolucije formi materija, koji se vezan za evoluciju nežive materije.

Druga faza - to je evolucija žive materije.

Pre nego što pređemo na fazu evolucije žive materije, želeo bih da vas podsetim da je naša planeta Zemlja, naš Univerzum, obrazovan spajanjem sedam formi materija. Pri tome, broj "sedam" nema nikakav mističan značaj.

I to, što je naš univerzum formiran od sedam formi materija nije ništa jedinstveno i božansko. To je - samo kvalitativna struktura našeg Univerzuma.

Nije slučajno što se belo svetlo, pri prelamanju, raspada na sedam boja, što oktava ima sedam nota, što je formiranje sedam tela - kraj evolucije

zemaljskog ciklusa. Ali, u ovome (ponavljam) ne postoji ništa mistično, natprirodno. A sada, razmotrimo evoluciju žive materije ...

(36)

Glav Glav а 2. а 2. Pojava života na zemlji Pojava života na zemlji

Život!?. Šta je ŽIVOT?.. Živa priroda?.. Kakva tajna je trebalo da se desi, da bi se usred haosa sterilne netaknute planete, izbacujući magmu i užarene gasove, u prvobitnom okeanu rodila i ojačala prva klica života?!

Organski život — šta je to? Kako od istih atoma i molekula koji čine zemljište, vodu, atmosferu, nastaje čudo života? .. Gde je odgovor na

misteriju, sa kojom su se bavile mnoge generacije fizičara, hemičara, biologa, filozofa ? Pitanje i dalje ostaje otvoreno ... Hajde da probamo, čak i malo, da skinemo veo nad ovom misterijom prirode.

Razmotrimo, da li su atomi, iz kojih se sastoji sve, isti? Da li se oni razlikuju u atomskoj težini, broju protona, neutrona, elektrona, i kao rezultat toga, prikazuju različite osobine, hemijske reakcije i jedinjenja? Da li podjednako utiču na prostor mikrokosmosa atomi vodonika, kiseonika, gvožđa, zlata i uranijuma, vodeni molekuli, razne soli, kiseline, organski molekuli? A ako ne, kakva je razlika između njih?

U makrokosmosu svako materijalno telo menja proctor, u kome se nalazi.

Ono menja zakrivljenost prostora, njegovu dimenzionalnost. Ovo je naročito izraženo okolo velikih materijalnih tela - zvezda. Naučnici su zabeležili zakrivljenje pravolinijskog prostiranja elektromagnetnih talasa našeg sunca, koje se dogodilo u vreme jednog od sunčevih pomračenja. Prema tome, materijalno telo veće masa deformiše prostor u kome se nalazi.

Svako veliko materijalno telo kosmosa - zvezde, planete, asteroidi, itd, sastoje se od atoma i molekula. I njihov uticaj se usklađuje sa nizom mikrouticaja svih atoma i molekula, koji stvaraju zvezde i planete. Samo uticaj jednog molekula, atoma, je veoma mali kao manifestacija u

makrokosmosu, njega je nemoguće fiksirati i odrediti modernim uređajima.

Ali, kako utiče atom, molekul, na svoj mikrokosmos?! Da lije isti uticaj na okolinu jezgra vodonika, zlata, uranijuma? .. Da li je isti uticaj neorganskih i organskih molekula? Za početak, razmotrimo strukturu mikrokosmosa.

Dimenzije atoma leže u opsegu od 10-10 до 10-8 metra, a veličina jezgra - u opsegu od nekoliko jedinica Fermi [од (1÷10)10-15 metra]. Ako govorimo o obimu atoma, imamo veličinu reda 10-30 ÷ 10-24 kubnih metara, a obim jezgra je - 10-48 ÷ 10-45 kubnih metara. Jezgro u atomu zauzima jedan stotrilionti deo zapremine atoma. Elektroni u atomu zauzimaju čak manji obim, nego jezgro. Na taj način, supstanca u atomu zauzima zanemarljiv deo njegove zapremine, ostalo je "praznina", tj, 99.999 ...% zapremine atoma nije ispunjena supstancom. Koncentrisana u jezgru atoma supstanca utiče na

(37)

okolni mikrokosmos isto kako u makrokosmosu koncentrisana supstanca zvezdi utiče na okolni prostor.

Kako zvezda utiče na prostor i šta se pri tome dešava, mi ćemo dalje

razmatrati. Za sada koncentrišimo se na to kako jezgro atoma utiče na svoj mikrokosmos. Jezgro atoma zakrivljuje, menja dimenzionalnost

mikrokosmosa. Šta se pri tome dešava?!. Da li je jednaka ta izmena dimenzionalnosti mikrokosmosa u različitim atomima ili nije? Minimalnu atomsku težinu ima vodonik (dve atomske jedinice), maksimalnu atomsku težinu imaju transuranski elementi (više od dve stotine i trideset i pet

atomskih jedinica). Naravno, uticaj atomskih jezgara vodonika i transuranskih elemenata u mikrokosmosu je nejednak.

Radioaktivni elementi imaju maksimalni uticaj na strukturu mikrokosmosa, ali ovaj efekat je toliko jak da jezgra takvih elemenata postaju nestabilna i ona počinju da se raspadaju na jednostavnije, stabilne elemente. Osim toga, što veću atomsku težinu imaju transuranski elementi, brže se raspadaju. Neki od ovih elemenata postoje milijarditi deo sekunde, i to samo u veštačkim

uslovima.

Kako i u čemu se manifestuje promena dimenzionalnosti mikrokosmosa? .. Ako je za moguće spajanje svake od sedam formi materije potrebna promena dimenzionalnosti prostora, kao što je već pomenuto, na veličinu Δλ = 0,020203236... (vidi glavu 1), onda formirana u rezultatu spajanja sedam formi materija utiče na prostor sa suprotnim znakom. Nastaje delimična sekundarna zakrivljenost prostora.Drugim rečima, svaki atom smanjuje dimenzionalnost mikrokosmosa na neku veličinu Δλ΄. Najmanje menja mikrokosmos atom vodonika:

Δλ΄min = -0,0000859712.

Najviše menjaju mikrokosmos atomi radioaktivnih elemenata:

Δλ΄mах = -0,02020234...

Promena dimenzionalnosti mikrokosmosa atomima supstance postaje uporediva sa promenom dimenzionalnosti, koja dovodi do formiranja ove supstance u obliku Δλ΄ ≈ Δλ, gde:

Δλ = 0,020203236...

Δλ΄mах = -0,02020234...

(38)

Zapravo zato se radioaktivni elementi raspadaju na prostije, i taj raspad je brži, što su bliže Δλ΄ k Δλ (Sl. 13).

Sl. 13

(39)

Između fizičke sfere, obrazovane spajanjem sedam formi materija (vidi glavu 1.) i eterične sfere, nastale spajanjem šest formi materija postoji međudejstvo po opštim osobinama. Ovo međudejstvo određuje se

koeficijentom međudejstva α.

Različiti atomi, kako je utvrđeno, imaju različiti uticaj na izmene

dimenzionalnosti mikrokosmosa. Minimalni uticaj, i shodno tome, minimalan koeficijent međudejstva (α1min) ima atom vodonika. Maksimalan uticaj i, shodno tome, maksimalan koeficijent međudejstva (α1maks) karakterističan je za transuranske elemenate.

Na taj način, svaki atom svojom masom u većoj ili manjoj meri, otvara

kvalitativnu barijeru između fizičkog i eteričnog nivoa, i stvara kanal između njih. Minimalni kanal stvara atom vodonika, maksimalni kanal kreiraju

transuranski elementi (Sl. 14).

Sl. 14

(40)

Kroz ovaj kanal materija delimično počinje da se pretače na eterični nivo i postaje nevezana sa drugim materijama (obrnuti proces spajanja materija), tako atom, postepeno gubi specifičnu formu materije, postaje nestabilan i razgrađuje se u jednostavnije, stabilne elemente.

Drugim rečima, koncentracija (udeo) u supstanci forme materije G u odnosu na ostalih šest formi materija, pri stvaranju transuranskim elementima kanala između fizičkog i eteričnog nivoa, se smanjuje tokom vremena, i nastupa momenat, kada gubitak forme materije G postaje kritičan za svaki atom. Dolazi do raspada atoma. Pri raspadu se formiraju novi atomi, sa znatno manje aktivnim kanalom između fizičkog i eteričnog nivoa, pa samim tim to znači i više stabilniju strukturu.

Ako teoretski pretpostavimo, da se transuranski elementi ne razgrađuju, onda bi nastao novi proces - pretakanje forme materije G sa fizičkog nivoa na eterični. Nastala bi cirkulacije forme materije G između fizičkog i eteričnog nivoa. Ali za takvu cirkulaciju je neophodno da se formira višak količine forme materije G u zoni kanala između fizičkog i eteričnog nivoa.

Ovog viška kod transuranskih elemenata nema, oni gube formu materije G, iz koje se sastoje njihova jezgra, što dovodi do njihovog raspadanja.

Sada dolazimo do razumevanja i rešavanja misterije ŽIVE MATERIJE ...

U prirodi postoji nekoliko elemenata, koji imaju po četiri valentna elektrona, što im omogućava da stvaraju jedinjenja atoma u dugim lancima iz jedne vrste atoma. Pri tome na sjedinjenje u lanac atom "troši" maksimalno dva od četiri valentna elektrona. I to omogućuje da se slobodnoj valentnoj vezi prisajedine drugi atomi, pa čak i složeni radikali.

Ovi elementi su: ugljenik, silicijum, fosfor ... Najaktivniji od njih je ugljenik, usput, jedan od najrasprostranjenijih u svetu. On i služi kao osnova

organskog života. U primarnom okeanu je bila velika koncentracija atoma ugljenika, drugih elemenata, koji su poslužili kao gradivni materijal organskih molekula.

Ali, da bi se atomi ugljenika spojili u duge lance potrebni su posebni uslovi.

Bio je neophodan aktivan izvor energije, koji je trebalo da utiče na stabilnost atoma ugljenika i uzrokuje novo jedinjenje ugljenikovih atoma u lancu. Kao izvor energije je poslužilo električno pražnjenje u atmosferi (grom). Snažno električno polje munje u lokalnom obimu stvaralo je povoljne uslove za to, da bi se atomi ugljenika povezali na drugačiji način:

| | | | |

— С — С — С — С — С — … | | | | |

(41)

Od tih lanaca atoma ugljenika iznikli su molekuli, molekulske težine koje su na hiljade, desetine hiljada atomskih jedinica. Novi molekuli su se međusobno povezali i kreirali velike molekule. Iako atomska masa neorganskih molekula nije bila veća od 300-400 atomskih jedinica, organski molekuli imaju

praktično neograničenu molekularnu težinu. A to znači da povezani na takav način u molekulu jezgra ugljenika, stvaraju kanal između fizičkog i eteričnog nivoa još veći nego transuranski elementi, i zato se ne raspadaju (Sl.14).

Na taj način, nastaju uslovi za pretakanje forme materije G sa fizičkog nivoa na eterični. U molekulima veoma velike molekulske težine kao što su DNK, RNK, α1max je takav da nastaju uslovi za pretakanje i drugih formi, obrazujući fizički gustu materiju. Uslovi za pretakanje nastaju i u slučaju transuranijumskih elemenata, ali pri tome počinje pretakanje formi materija, formirajućih jezgra, što dovodi do njihovog raspada i formiranja stabilnijih jednostavnijih elemenata.

Šta se raspada i počinje da pretače kroz kanal između gustog fizičkog i eteričnog nivoa u slučaju organskih molekula?!.

Organski molekuli kao što su DNK (α1DNK) i RNK (α1RNK), sami se ne raspadaju i forme materije, koje ih obrazuju, putu, ne počinju da pretiču na eterični nivo. Šta se dešava?!. Gde i kako nastaje novi kvalitet, koji je postao osnova za organski život?!. (Sl.15).

Sl.15

(42)

Sećamo se, da su se organski molekuli, kako jednostavni, tako i i složeniji pojavili u prvobitnom okeanu nakon atmosferskih električnih pražnjenja. U vodi pored organskih molekula bili su i neorganski, koji su se nasumično kretali u vodi (Braunovo kretanje).

Neorganski molekuli i jednostavniji organski molekuli imaju α1 znatno manji nego α1DNK i α1RNK. I kao rezultat slučajnog kretanja vode, ovi molekuli, atomi i joni ulaze u zonu dejstva kanala molekula DNK i RNK, imajući λ'DNK i λ'RNK, oni počinju da se raspadaju na forme materija, koje ih obrazuju. U zoni uticaja molekula DNK i RNK jednostavni molekuli, atomi i joni ne mogu postojati.

Nastavši u rezultatu raspada formi materija po kanalima molekula DNK i RNK počinje pretakanje na eterični nivo Zemlje. Ono što je posebno interesantno, forma zakrivljenosti prostora u potunosti ponavlja formu molekula DNK i RNK.

Na eteričnom nivou po kanalima molekula DNK i RNK počinje pretakanje formi materija, koje su nastale iz raspada jednostavnih molekula. Ali eterično nivo, eterična sfera, je formirana sjedinjavanjem šest formi materija (vidi glavu 1). Dakle, eterična struktura molekula DNK i RNK (eterična projekcija zakrivljenja mikrokosmosa na eteričnom nivou Zemlje) počinje da se popunjava samo sa tom formom materije, koje nema na

eteričnom nivou (forma materije G).

Pretakanje će se nastaviti do tada, dok koncentracija forme materije G na eteričnom nivou ne bude bliska koncentraciji ove materije na fizički gustom nivou Zemlje. Kao rezultat tog pretakanja obrazuje se, tzv, eterično telo molekula DNK i RNK i potpuno nestaje kvalitativna barijera između i fizičkog i eteričnog nivoa u zoni molekula DNK i RNK. Nastaje potpuno identičan fizički i eterični nivo Zemlje u predelima molekula DNK i RNK. Kao primer sličnog procesa može poslužiti zakon spojenih sudova (Sl.16).

(43)

Sl.16

Organski molekuli, naročito DNK i RNK, stvaraju između fizičkog i eteričnog nivoa kanal, dovoljan za nastajanje uslova slobodnog pretakanja forme

materija na eterični nivo (Sl.16. pozicija. 2). Organski molekuli sa svojim

(44)

novim svojstvima ne javljaju se kao živa materija, život, oni su samo neophodan uslov za nastanak života. O životu možemo govoriti samo tada, kada se sjedinjenjem nekoliko organskih molekula dobio još jedan novi kvalitet - mogućnost ponavljanja, dupliranja svoje strukture.

Prva živa struktura su virusi, koji predstavljaju primitivnu živu formu, koja se nalazi na granici između žive i nežive materije. U vodenoj sredini virusi se ponašaju kao živo jedinjenje, ali pri dehidraciji virus se manifestuje kao beživotno jedinjenje i kristal. U ovom stanju, virus se može nalaziti

proizvoljno dugo. Opet u vodenoj sredini, virus se iz neživog kristala pretvara u primitivni živi organizam.

Razumevanje suštine ove transformacije (u nekim uslovima virus je živi

organizam, u drugim je neživ) pruža uvid i odgovor na misteriju života, koja je do sada bila misterija predstavnicima ortodoksalnog znanja, koju oni nisu bili u stanju da reše. Kakva je priroda ovog fenomena?!.

U vodenoj sredini struktura virusa stvara kanal između fizičkog i eteričnog nivia, pri kojem dolazi do raspada jednostavnih organskih i neorganskih molekula, i nastaju uslovi za pretakanje formi materija (koje nastaju iz ovog raspada) sa fizičkog nivoa na etereični, a to dovodi do formiranja na eteričnom nivou TAČNE KOPIJE VIRUSA..

Kada se zagreje, molekul RNA virusa gubi iz spljašnje elektronske veze grupe OH i H. Poništava se slabo međudejstvo između atoma koji čine molekule RNK virusa i grupa OH i H. Kao rezultat, molekul RNK virusa gubi vodu, a ukupna njegova atomska težina se smanjuje, i kao rezultat toga, smanjuje se stepen zakrivljenosti mikroprostora prouzrokovan virusom. Ova veza između fizičkog i eteričnog nivoa postaje umanjena. Pri manjoj

zakrivljenosti mikroprostora, izazvanog molekulom RNK virusa, ne dolazi do raspada čak i najjednostavniji organskih i neorganskih molekula: dehidriran molekul RNK virusa ponaša se kao i svaki drugi organski ili neorganski molekul (slika 17, poz. 1 ...).

(45)

sl. 17

Kada virus ponovo uđe u vodu, molekul RNK vezuje grupe OH i H. Ukupna atomska masa postaje kritična, povećava se stepen zakrivljenosti

mikroprostora oko molekula, i opet nastaju uslovi, pri kojima jednostavni organski i neorganski molekuli počinju da se raspadaju, i njihove obrazujuće materije pretaču na eterični nivo, gde se iz forme materije G na eteričnom nivou stvara tačna kopija virusa. To je prva kvalitativna odlika, koja ukazuje na virus kao prvi primitivni živi organizam.

(46)

Druga kvalitativna odlika je sposobnost virusa da duplira svoju strukturu.

Nastali duplikat virusa zadržava mogućnost da stvara svoj duplikat. Ta sposobnost vezana je sa kvalitetima prostorne strukture molekula RNK virusa. Molekul RNK se sastoji od dve spirale. Kreirajući njegovi atomi imaju maksimalan stepen međudejstva, dok je u isto vreme sila međudejstva između atoma različitih lanaca veoma mala. Drugim rečima, čvrstoća

jedinjenja atoma svakog lanca mnogo puta prelazi jačinu veze između lanaca.

Ova prostorna nehomogenost svojstva molekula RNK virusa i stvara preduslove za nove kvalitete, svojstvene živoj prirodi.

Prvi virus se pojavio u okeanu: kretanje vode premeštalo je viruse sa jednog mesta na drugo, a dolazeći u druge spoljne uslove, virusi su bili izloženi

zračenju različitih tipova i snage. To je dovelo do takvih promena u atomskoj strukturi, od kojih su veze između spirala molekula RNK postale još slabije i bilo je još prilično manjih izmena u spoljnom okruženju virusa, usled čega su se te veze raspale i molekul RNK virusa se podelio na dva, već nezavisna jedna od drugog lanca.

Ali svaki deo ovih lanaca može da prisajedini iz okolnih organskih molekula na upražnjenu elektronsku vezu samo molekule, koji imaju ogledalnu istovetnost sa njim. Ovi molekuli (zovu ih nukleotidi - adenin, timin, citozin, uracil)

prisajedinjuju, reprodukovanu egzaktnu kopiju drugog nedostajućeg lanca, i umesto jednog molekula RNK virusa, nastaju dva, identična molekula jedan drugome. Preduslov za to, da bi se to desilo, je samo prisustvo potrebnog broja nukleotida i njihovog kvalitativnog sastava.

Važno je napomenuti jednu veoma važnu funkciju koja razlikuje viruse od drugih, naprednijih organizama. U momentu raspada molekula virusa na dve spirale, ponovo se umanjuje zakrivljenost mikrokosmosa, i kanal između fizičkog i eteričnog nivoa ponovo se zatvara. Tek nakon toga, kada svaka od spirale završi sebi izgradnju ogledalne kopije, ponovo atomska težina postaje kritična, i otvara se kanal između fizičkog i eteričnog nivoa.

Kod drugih jednostavnih organizama u procesu deljenja spirale molekula DNK takođe se razlikuju, a zatim sebi ustanovljavaju ogledalnu strukturu. Ali istovremeno, svaka od spirala ima svoj kanal između fizičkog i eteričnog nivoa.

Nakon završetka obnavljanja pune strukture, nastaje natkritično zakrivljenje mikrokosmosa, pri kojem počinju da se raspadaju i materije, koje ih

obrazuju, takođe, počinju da teku kroz kanale na eterični nivo. Sa raspadom ovih molekula, kanali njima stvoreni počinju da se smanjuju. Aktivnost

(47)

pretakanja materije između nivoa, sa smanjenjem kanala, postepeno se vraća u normalu.

Ali, za vreme nadkritičnog pretakanja forme materije između nivoa,

koncentracija forme materije G na eteričnom nivou postaje mnogo puta viša, nego što je normalno, i kao posledica toga, nastaje obrnuto pretakanje po kanalu materije G sa eteričnog na fizički nivo. Pri tom pretakanju eterična struktura molekula DNK se prikazuje (projektuje) na fizičkom nivou, što stvara povoljne uslove za obnavljanje potpune strukture molekula DNK na fizičkom nivou.

Kada sistem dođe u ravnotežno stanje, na fizičkom nivou ostaju dva stabilna molekula DNK sa uravnoteženim kanalima između fizičkog i eteričnog nivoa.

Razumevanje ovog procesa je veoma važno da se prodre u tajnu života na Zemlji. Više detalja o ovom mehanizmu, razmotrićemo malo kasnije, na primeru ćelijske deobe. A sada, nazad ka fazama nastanka života ...

Virus sa nekim karakteristikama se javlja kao prvi najjednostavniji živi organizam. Kao što je već pomenuto, virus je molekul RNK okružen proteinskim omotačem. Proteinski omotač virusa odvaja molekul RNK od spoljašnje sredine, što ublažava uticaj spoljnih faktora i stvara maksimalnu stabilnost.

Taj omotač usporava kretanje kroz sebe organskih i neorganskih molekula, zahvaljujući čemu se, oko molekula RNK, stvara "mikroklima." Proteinski omotač virusa je vrsta ćelijske membrane.

Tokom daljeg razvoja pod uticajem zračenja, temperature, pritiska, aktivnih hemijskih supstanci nastaju različite promene i mutacije strukture molekula RNK. Menja svoja svojstva, stepen uticaja na mikroprostor i životnu sredinu.

Nisu sve promene bile pozitivne: od bezbroj mutacija, samo jedna je mogla biti pozitivna. Ali zahvaljujući ovim pozitivnim promenama koje se akumuliraju tokom vremena, stvarali su se novi kvaliteti, i menjao omotač, koji okružuje molekul RNK.

Pojava nekoliko slojeva omotača stvorila je stabilno okruženja oko molekula RNK . Izmene zbog spoljnih uslova su manje i manji je uticaj na sastav i stanje unutar sredine omotača. Pojava sloja masti, štiti, kao oklop, proteinske slojeve oko molekula RNK, a kasnije i DNK, svela je na minimum uticaj

spoljašnje sredine. I samo oštre promene koje bi uništile omotač, bi mogle uticati na unutrašnje okruženje.

To je vezano za to, što sloj masnoće omotača ima hidrofobno svojstvo, tj vodootpornim svojstvima svodi na minimum cirkulaciju supstanci, a unutrašnje

(48)

okruženje dobija stabilnost i relativnu nezavisnost od spoljašnje sredine. Od tada u razvoju života, možemo govoriti o nastanku praćelija.

Dalja evolucija, kao rezultat haotičnih i slučajnih mutacija, dovela je do pojave prvih jednoćelijskih organizama. Neki od ovih prostih jednoćelijskih organizama su bili na bazi silikona. Ali organizmi na bazi ugljenika su ih vrlo brzo istisli. Strukturno nefleksibilni i vrlo nežni silikonski organizmi, koji su bili u stanju da se prilagode brzim promenama u spoljnom okruženju,

postepeno su nestali.

Svaki sistem ima tendenciju da dostigne stanje maksimalne stabilnosti i ravnoteže. Uticaj životne sredine na prve jednoćelijske organizme doveo je do delimičnog uništenja, gubitka organskih materija unutar ćelijskih zidova i oštećenja samih ćelijskih membrana. Samo sistem, koji može da se razvije do stabilnosti, uspostavljao je svoju strukturu, mogao je da preživi i nastavi evoluciju. Za tu svrhu bilo je potrebno dopunjavanje gubitaka.

Prvobitni okean sadržao je još vrlo malo organskih materija, a prvim jednoćelijskim organizmima je bilo veoma teško "uloviti" u okolnim vodama organske materije koje su potrebne da se uspostave u celosti. Setimo se pri kojim uslovima iz neorganskih molekula ugljenika, kiseonika, azota, vodonika, i drugih nastaju organska jedinjenja ...

Ovo se dešava kada u zasićene neorganske molekule i atome vode prodre električno pražnjenje nastalo kao rezultat razlike statičkog elektriciteta između atmosfere i površine. Električna pražnjenja zakrivljuju mikrokosmos, što stvara uslove za sjedinjavanje atoma ugljenika u lanac - organski molekul.

Na taj način, da bi došlo do sjedinjenja organskih molekula, potrebna je promena dimenzionalnosti mikrokosmosa na neku veličinu:

Δλ ≈ 0,020203236...

I da bi prvi jednoćelijski organizmi mogli da uspostave i sačuvaju svoju strukturu, neophodno je sjedinjavanje jednostavnih organskih jedinjenja unutar samih jednoćelijskih organizama. Nastanak sjedinjavanja organskih molekula iz neorganskih moguće je pri izmeni dimenzionalnosti mikrokosmosa na veličinu Δλ. Nikakav jednostavan (čak ni složeniji!) živi organizam nije u stanju da stvori električno pražnjenje slično atmosferskom.

U toku evolucije kod najjednostavnijih jednoćelijskih organizama nastaje srednja varijanta, koja daje potrebnu vrednost Δλ. Podsetimo, da svaki molekul, atom utiče, zakrivljuje svoj mikrokosmos na određenu veličinu.

Maksimalni uticaj na mikrokosmos imaju organski molekuli. Veliki organski

(49)

molekuli kao što su DNK i RNK imaju takav uticaj na mikrokosmos, pri kome ne dolazi do sjedinjavanja, već do raspada jednostavnih organskih molekula.

Za sintezu organskih molekula iz neorganskih potrebna je izmena dimenzionalnosti mikrokosmosa na veličinu

0 < Δλ < 0,020203236...

Ovaj uticaj na mikrokosmos imaju srednje veličine organski molekuli. Čini se da je sve vrlo jednostavno ... U jednoćelijskim organizmima mora biti

molekula, od oko jednog reda veličine manjeg od molekula DNK i RNK, i problem je rešen ... Ali to nije tako jednostavno. Svaki molekul menja

mikrokosmos oko sebe, ali ova promena produžava da bude ista do tada, dok se održava celovitost samog molekula. Da bi nastala sinteza organskih

molekula, treba da nastane kolebanje dimenzionalnosti mikrokosmosa sa amplitudom:

0 < Δλ < 0,010101618...

Kolebanje dimenzionalnosti mikrokosmosa treba da bude, u krajnjoj meri, periodično, da bi nastali normalni uslovi za sjedinjavanje organskih molekula.

Za to su potrebni molekuli, koji bi se promenili pri malim promenama iz spoljne sredine i izazvali unutar jednoćelijskih organizama nužna kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa. Ovi uticaji spoljne sredine (zračenje) ne moraju u isto vreme da unište sam jednoćelijski organizam, ali moraju slobodno da ulaze unutar njihove membrane.

Odgovarajuće svim ovim zahtevima, spoljnim faktorima se javljaju slabo toplotno i optičko zračenje Sunca, dok se u isto vreme, drugi deo sunčevog zračenja za organska jedinjenja i organizme (X i gama zračenje) javlja kao destruktivan.

I opet - spas je u vodi ... Voda okeana apsorbuje X i gama zrake i propušta toplotno i optičko zračenje Sunca, koje takođe slobodno može da pronikne u jednoćelijski organizmi. Stoga, u cilju nastanka unutarćelijske sinteze

organskih jedinjenja, potrebni su sledeći uslovi:

a)prisustvo unutar jednoćelijskih organizama organskih molekula, koji lako mogu da promene svoju strukturu u nekim predelima pri izmeni spoljnih faktora, što dovodi do kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa u opsegu:

0 < Δλ < 0,010101618...

(50)

b) postojanje spoljnih faktora, koji mogu dovesti do željene promene u strukturi tih molekula, bez uništavanja molekula, kao i samih jednoćelijskih organizma (slabo toplotno i optičko zračenje sunca).

Tokom evolucije nastao je potreban za to molekul - molekul hlorofila.

Molekuli hlorofila, apsorbuju deo optičkog i toplotnog zračenja, menjaju svoju strukturu, stvaraju nova jedinjenja, i veoma su nestabilni, štaviše, apsorpcija se javlja u porcijama, tzv fotonima. Ova jedinjenja se raspadaju, čim prestanu dejstva toplotnog i optičkog zračenja, a to je ono što uzrokuje željena kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa, koja su toliko neophodna za nastanak procesa sjedinjavanja u jednoćelijskim organizmima.

Apsorbujući fotone sunčeve svetlosti, molekuli hlorofila uzrokuju kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa. Ovo je zbog činjenice da tokom apsorpcije fotona atomima molekula hlorofila, elektroni prelaze na drugu orbitu. Pri tome, nastale elektronske veze molekula hlorofila vezuju grupe OH i H, što dovodi do kolebanja molekularne mase i, samim tim, do kolebanja

dimenzionalnosti mikrokosmosa, što stvara uslove za pojavu sjedinjavanja organskih jedinjenja.

Akumulirani potencijal molekula hlorofila se gubi tokom sinteze i vraća se u stabilnije stanje, spreman da prihvati nove fotone. Sinteza dolazi sa

apsorpcijom gasa ugljendioksida iz okružujuće sredine (CO2), i kao nusproizvod, izdvaja se kiseonik (O2). Dolazi do tzv fotosinteze, čiji mehanizam dejstva smo upravo razmotrili.

Shodno tome, jednostavni jednoćelijski organizmi u toku evolucionog razvoja (zbog molekula hlorofila) stekli su sposobnost da apsorbuju sunčevu svetlost i sami sintezuju organska jedinjenja, koja su neophodna za uspostvaljanje njihove strukture i života.

Pored toga, sintezujući i akumulirajući organsku materiju u sebi, najjednostavniji jednoćelijski organizmi obezbeđuju dovoljnu količinu organskih molekula za proces dupliranja - deobu. Konkretno, to se dešavalo, kada se u jednoćelijskom organizmu akumulirala kritična masa za njega organskih molekula, koji, izmenjuju dimenzionalnost mikrokosmosa unutar ćelije, izazivajući njenu nestabilnost. Pri tome započinje aktivnije pretakanje materije s fizičkog na eterični nivo, što i provocira početak procesa deobe - dupliranje ćelije.

Šta je deoba ćelije, kako se ona dešava?!

Figure

Updating...

References

Related subjects :